Za tri godine, otkako je uvedeno markiranja goriva, u državnu kasu ulilo se više, smanjena je siva ekonimija, i gorivo je kvalitetnije, kaže Marinko Ukropina, generalni direktor SGS-a.
Ovaj postupak primenjuje se kako bi se sprečilo točenje van registrovanih benzinskih pumpi, a uveden je radi usaglašavanje sa propisima EU. Program markiranja naftnih derivata uveden je u februaru 2014. godine sa ciljem suzbijanja ilegalnih aktivnosti u energetskom sektoru, povećanja prihoda u budžetu na osnovu povećanja prometa u legalnim tokovima i zaštite krajnjih potrošača.
Podsetimo, uvođenje programa inicirala je Vlada donošenjem Uredbe o obeležavanju naftnih derivata 2013, a posao je poveren na međunarodnom tenderu, objavljenom u Financial Times, konzorcijumu koji predvodi SGS. Iz tog konzorcijuma tvrde da pružaju uslugu markiranja goriva najsavremenijom nano tehnologijom kao i tehničku pomoć tržišnoj inspekciji Ministarstva trgovine prilikom redovnih zakonski propisanih kontrola provere legalnosti i kvaliteta goriva. U skladu sa zakonskim propisima koji uređuju ovu oblast korisnici usluge markiranja/monitoringa, imaju mogućnost arbitraže u nezavisnim srpskim akreditovanim laboratorijama koje nisu u sastavu konzorcijuma i oni to pravo koriste ukoliko smatraju da su oštećeni kako bi ostvarili svoja zakonska prava tuzbe ili zalbe, kažu u SGS.
Prema rečima Ukropine, dobri rezultati programa markiranja nakon trogodišnje primene govore sami za sebe. Siva ekonomija u sektoru prometa derivata svedena je već na u prvoj godini na ispod 1%. Od ukupnog broja kontrolisanih uzoraka u 2014. godini (2.770) samo 26 odnosno 0,9% nije pokazalo propisani nivo markera, u 2015. godini taj procenat iznosi 0,7 (od 6.768 uzoraka 47 nezadovoljavajućih) dok je u 2016. godini smanjen na 0,6% (39 nezadovoljavajućih od 6.549 uzoraka).
Ukupna količina markiranih derivata u 2014. u odnosu na 2013. godinu veća je za 12,8 %, u 2015 u odnosu na 2014. godinu veća je za 11,96%, a u 2016. ta količina je veća za 5% u odnosu na 2015.
– Ovi rezultati nedvosmisleno pokazuju da je u nelegalnim tokovima pre početka primene programa, bilo skoro 30% ukupnih količina na tržištu derivata, čime je po osnovu nenaplaćenih taksi (akciza) država bila drastično oštećena – priča Ukropina.
Kao jedan od najznačajinih rezultata povećanja legalnih tokova, Ukropina navodi povećanje u budžetu Srbije na osnovu naplate akciza, koja je u 2014. bila veća za 13.2% u odnosu na 2013, u 2015. veća za 4,8% u odnosu na 2014. dok je u 2016. naplata akciza veća za 13% u odnosu na 2015. godinu.
Izvor: www.b92.net