Opšte karakteristike srpskog tržišta

Republika Srbija je demokratska država i nalazi se u centralnom delu Balkanskog poluostrva, na najvažnijem putnom pravcu koji povezuje Evropu i Aziju. Međunarodni putevi i železničke pruge koji prolaze kroz rečne doline čine najkraću vezu između zapadne i centralne Evrope, s jedne, i Bliskog istoka, Azije i Afrike, s druge strane; otuda geopolitički značaj njene teritorije. Sa ukupnom površinom od 88.407 km², Srbija se nalazi u centralno-evropskoj vremenskoj zoni sa umereno kontinentalnom klimom. Grad Beograd ima 1.639.121 stanovnika i predstavlja administrativni, privredni i kulturni centar zemlje.

Pregled ekonomije 

Poljoprivreda

Prehrambena industrija je jedan od najjačih delova srpske privrede. U Srbiji, poljoprivredno zemljište obuhvata površinu od ukupno 5.051.000 hektara i zato postoje povoljni prirodni uslovi za razvoj različitih poljoprivrednih proizvoda: žitarica, industrijskog bilja, repice, voća i povrća, semena i sadnog materijala, lekovitog bilja i stoke.

Primarna poljoprivredna proizvodnja omogućila je razvoj prehrambene industrije: industrije šećera, konditorskih proizvoda, pivara, proizvodnju brašna i mesa. U 2010. godini Srbija je bila najveći izvoznik maline u svetu sa obimom proizvodnje od cca 80.000 tona i prihodima od izvoza od oko 200 miliona dolara.

Pored toga, Srbija ima sve važne preduslove za gajenje organske hrane, kao što su visok procenat seoskog stanovništva, velika površina obradivog zemljišta koje se ne tretira hemijski i blizina EU, njenog glavnog tržišta organske hrane. Za više informacija, posetite sajt Nacionalne asocijacije za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organica“: www.serbiaorganica.info

Energija

Energetski sektor u Republici Srbiji obuhvata istraživanje lokalnih primarnih energetskih potencijala (ugalj, sirova nafta, prirodni gas, obnovljivi izvori energije), uvoz primarnih energetskih potencijala (sirove nafte i prirodnog gasa), proizvodnju električne i toplotne energije, istraživanje i preradu uglja i sirove nafte, kao i transport i distribuciju energije krajnjim korisnicima.

Industrijska proizvodnja

Tokom perioda od 2001. do 2011. godine, industrijska proizvodnja je zabeležila prosečnu godišnju stopu rasta od cca 0,7%. Na rast proizvodnje utiče prerađivačka industrija, koja je dominantan sektor domaće industrije. Glavni proizvodi u strukturi industrijske proizvodnje su: prehrambeni proizvodi, metalni i hemijski proizvodi, energija, guma i plastika.

Takođe, automobilska industrija je danas jedan od najistaknutijih sektora u Srbiji koji od 2000. godine čini skoro 10 % ukupnog SDI u Srbiji. Srpska automobilska industrija snabdeva skoro sve veće evropske i neke azijske proizvođače automobila.

Usluge

Oblast usluga danas predstavlja glavni generator rasta srpske privrede, uključujući i trgovinu, saobraćaj, skladištenje i komunikacije, finansijsko posredovanje, PTT usluge i telekomunikacije.

IKT sektor je jedan od najbrže rastućih sektora u Srbiji koji karakteriše značajno povećanje razvoja i promocije IT usluga, kao što su mobilne Internet tehnologije i razvoj aplikacija, „outsourcing“ i prenos podataka. Na globalnom tržištu, IT kompanije iz Srbije su uglavnom angažovane za „outsourcing“ u oblasti razvoja softvera, softvera za testiranje i projektovanje sajtova, ali i u pružanju rešenja za „embedded“ industrije.

Finansijske usluge. Tržište finansijskih usluga u Srbiji obuhvata: poslovne banke (32), osiguravajuća društva (28), lizing kompanije (16), berze (1) i brokersko – dilerska društva (34). Bankarski sektor i dalje ima ključnu ulogu u finansijskom sistemu Srbije, sa tržištem na kom dominiraju banke sa većinskim stranim vlasništvom.

Turizam. Udeo turizma i ugostiteljstva u BDP Republike Srbije iznosi oko 3 %, dok je u ukupnom izvozu robe i usluga njegov udeo do 9%. Srbija ima povoljne uslove za razvoj planinskog turizma, banjskog turizma (mineralni izvori i termomineralne vode), eko – turizma i seoskog turizma.

SPOLJNA TRGOVINA I MEĐUNARODNA INTEGRACIJA

TRgovinski sporazumi

Zahvaljujući značajnoj liberalizaciji spoljnotrgovinske politike tokom poslednje decenije, Srbija danas obezbeđuje bescarinski izvoz na tržište od 1 milijarde ljudi koje čini Evropska unija, članovi Evroazijske carinske unije (Ruska Federacija, Kazahstan i Belorusija), Turska, zemlje CEFTA i članovi Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA). Pored toga što je jedina zemlja van Zajednice nezavisnih država (ZND) koja ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Srbija ima takav sporazum sa Evropskom unijom, kao i sa određenim brojem drugih zemalja.

Evropska unija (EU). Srbija je dobila status punopravnog kandidata za članstvo u EU 1. marta 2012., što odražava značajan napredak koji je do sada postignut u strukturnim i institucionalnim reformama zemlje. Pristupanje EU ostaje jedan od glavnih prioriteta Vlade Srbije a regulatorni okvir Srbije je usklađen sa „Acquis communautaire“ na nivou od oko 85 %. Dalja harmonizacija je regulisana Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU za period od 2013. do 2016. godine.

Izvoz na tržište Evropske unije je oslobođen carine prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, osim za nekoliko prehrambenih proizvoda (junetinu, šećer i vino) koji su podležu preferencijalnim tarifnim kvotama. Ovo je važna prekretnica za dalji ekonomski razvoj Srbije jer je EU najveći trgovinski partner Srbije obzirom da se 56 odsto ukupne trgovine obavlja sa zemljama članicama Evropske unije.

Srbija i Evropska unija su 1. januara 2014. godine ušle u završnu godinu rasporeda trgovinske liberalizacije, kao što je navedeno u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Međutim, najosetljiviji poljoprivredni proizvodi za srpske poljoprivrednike ostaju zaštićeni carinom do pristupanja Srbije u EU, naročito sve vrste mesa, jogurt, maslac, određene vrste sira, meda, povrća i brašno.

Ruska Federacija. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, koji je potpisan u avgustu 2000. godine, čini Srbiju posebno atraktivnom za strane investitore i proizvođače, jer je ona jedina zemlja van Zajednice nezavisnih država koja uživa prednosti bescarinske trgovine sa Rusijom. Sporazumom je predviđeno da se roba proizvedena u Srbiji, odnosno ona koja ima najmanje 51 % dodate vrednosti u zemlji, smatra robom srpskog porekla i bescarinski izvozi u Rusku Federaciju.

CEFTA. Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA) između Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Moldavije, Crne Gore i Srbije, na snazi je od jula 2007., i daje kompanijama u Srbiji priliku da dopru do 22 miliona ljudi na tržištu koje je oslobođeno carina.

EFTA. EFTA države Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska potpisale su sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom u Ženevi, Švajcarska, 17. decembra 2009. godine. EFTA je ukinula sve carine na industrijske proizvode u Srbiji, uključujući i ribu i druge morske proizvode, od stupanja Sporazuma na snagu. Dodatni poljoprivredni sporazumi između pojedinačnih EFTA država i Srbije čine sastavni deo instrumenata za uspostavljanje zone slobodne trgovine.

Turska. Sporazum o slobodnoj trgovini (FTA) između Republike Turske i Republike Srbije potpisan je 1. juna 2009. godine u Istanbulu, a stupio je na snagu 1. septembra 2010. Turska je ukinula carine na uvoz svih industrijskih proizvoda poreklom iz Srbije nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma. Što se tiče poljoprivrednih proizvoda, Turska i Srbija su razmenile međusobne ustupke za određene proizvode u obliku tarifnih kvota koje podležu MFN smanjenju carine ili izuzeću od carine.

Belorusija. Međuvladin sporazum o slobodnoj trgovini između Belorusije i Srbije, koji je potpisan u martu 2009. godine, a dopunjen u junu 2011., predstavlja važan podsticaj koji treba da pokrene trgovinu između Belorusije i Srbije. FTA predviđa međusobno ukidanje carina i bescarinsku trgovinu između dve zemlje. Postoji samo nekoliko izuzetaka, uključujući šećer, alkohol i cigarete kao i polovne automobile i autobuse.

Kazahstan. Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kazahstana stupio je na snagu kada je Kazahstan ušao u carinsku uniju sa Rusijom i Belorusijom. Na taj način, sporazum o slobodnoj trgovini koji je Srbija potpisala sa Rusijom i Belorusijom sada važi i za Kazahstan.
Sjedinjene Američke Države. Trgovina sa Sjedinjenim Državama se odvija na osnovu Opšteg sistema preferencijala (OSP).

ČLANSTVO U MEĐUNARODNIM ORGANIZACIJAMA

Ujedinjene nacije. Republika Srbija je država članica Ujedinjenih nacija od 1. novembra 2000. godine. Memorandum o razumevanju o doprinosu sistemu stand-by aranžmana Ujedinjenih nacija (UNSAS) potpisan je između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih nacija 2011. godine, što je prvi takav sporazum koji je potpisala Srbija sa UN.

Savet Evrope (SE). Državna zajednica Srbije i Crne Gore je postala članica Saveta Evrope 3. aprila 2003. godine. Nakon odvajanja Crne Gore, Srbija je nastavila članstvo u Organizaciji, uključujući i konvencije Saveta Evrope, na osnovu odluke Komiteta ministara Saveta Evrope od 14. juna 2006. Republika Srbija ima svoju stalnu misiju u Savetu Evrope u Strazburu.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Republika Srbija je članica OEBS-a od 10. novembra 2000. godine. Srbija je 10. februara 2012. godine određena da predsedava OEBS u 2015. godini, u okviru zajedničke kandidature sa Švajcarskom, koja predsedava OEBS 2014. godine.

Srbija takođe ima članstvo u drugim međunarodnim organizacijama, kao što su:

  • Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO)
  • Međunarodni monetarni fond (MMF)
  • Međunarodna finansijska korporacija (IFC)
  • Multilateralna agencija za garantovanje investicija (MIGA)
  • Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD)
  • Međunarodna organizacija rada (MOR)
  • Svetska zdravstvena organizacija (SZO)
  • Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO)
  • Svetska banka

Pristupanje STO. Srbija je podnela zahtev za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji u decembru 2004. godine. U februaru 2005., Generalni savet STO je prihvatio njenu prijavu, i osnovana je radna grupa sa ciljem da počne pregovore. Danas su pregovori o usklađenosti sa STO u završnoj fazi, a Srbija je samo nekoliko koraka od zaključenja pregovora o pristupanju STO.

OSNOVNI PODACI

Zvaničan naziv:

Republika Srbija

Glavni grad:

Beograd

Vrsta vladavine:

Demokratska republika

Predsednik:

NJ.E. g-din Aleksandar Vučić

Premijer:

NJ.E. g-đica Ana Brnabić

Geografska pozicija:

Jugoistočna Evropa, centralni deo Balkana

Površina:

88.407 km²

Populacija:

7.1 million

Zvaničan jezik:

Srpski

Glavna religija:

Pravoslavno hrišćanstvo

Valuta:

Srpski dinar (RSD)

Vremenska zona:

CET = UTC + 1

Internacionalni pozivni broj:

+381

Državni praznik:

15. februar

Nacionalni simbol:

 ser

Izvor: www.pks.rs

Opšte karakteristike srpskog tržišta Opšte karakteristike srpskog tržišta Opšte karakteristike srpskog tržišta Opšte karakteristike srpskog tržišta

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Za dodatne informacije o procesu pristupanja Evropskoj Uniji posetite website „Delegacije Evropske Unije u Republici Srbiji„: www.europa.rs.

 

 

 

 

 

Dodatne informacije možete naći ovde: www.cefta.int

 

Dodatne informacije možete naći ovde: www.efta.int

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dodatne informacije možete naći na website-u UN kancelarije u Beogradu: rs.one.un.org