Opšte karakteristike švajcarskog tržišta

Švajcarska je svoj današnji oblik kao država dobila 1848, kada je većina kantona prihvatila savezni ustav i osnovala modernu saveznu državu. Švajcarskoj je dat naziv Konfederacija, a skraćenica „CH“ označava latinsko ime ove države, koje glasi „Confoederatio Helvetica“. Švajcarska je nacija osnovana voljom naroda, a prema Saveznom ustavu narod predstavlja najvišu političlu vlast.

Danas je švajcarski državni sistem ogranizovan na tri politička nivoa: komune, kantone i Konfederaciju. Svih 26 kantona poseduju visok stepen nezavisnosti i svaki ima sopstveni ustav, parlament, upravu i pravosuđe. Stepen autonomije komuna određuju pojedinačni kanotni, pa se zbog toga i značajno razlikuje od mesta do mesta.

Švajcarska praktikuje vrednosti kao što su čovečnost, diplomatija i tolerancija. U smislu spoljne politike, Švajcarska Konfederacija postupa u skladu sa principom neutralnosti. Politička stabilnost, pravna sigurnost, predvidljivo poslovno okruženje, liberalizovana trgovina i ekonomija zasnovana na inovacijama danas čine Švajcarsku jednom od vodećih lidera u inovacijama sa jednom od najkonkurentnijih ekonomija. Uspeh švajcarske privrede temelji se na visokokvalitetnim proizvodima, vrhunskoj tehnologiji, visokokvalifikovanim radnicima, efikasnoj infrastrukturi i izuzetnosti u istraživanju i razvoju. Prema Globalnom izveštaju o konkurentnosti za period 2013-2014 (Global Competitiveness Report 2013-2014), Švajcarska održava svoju poziciju države sa najkonkurentnijom privredom zahvaljujući „inovacijama i efikasnom tržištu rada, kao i prefinjenosti poslovnog sektora. Vrhunske naučne institucije u Švajcarskoj, uz ostale faktore, čine ovu zemlju jednom od najvećih inovatora“.

S obzirom na to da je u pitanju mala zemlja sa nevelikim brojem prirodnih resursa, švajcarska privreda – u kojoj dominiraju mala i srednja preduzeća – okrenuta je u velikoj meri ka izvoznim aktivnostima. Iz ovog razloga Savezna vlada podstiče izvoznu industriju sklapanjem sporazuma o slobodnoj trgovini, pa tako danas u Švajcarskoj – pored EFTA konvencije i Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evropskom zajednicom iz 1972. godine – funkcioniše mreža od 28 sporazuma o slobodnoj trgovini. Najpoznatiji izvozni artikli su satovi, čokolada i sir, pri čemu mašinsko i električno inženjerstvo i hemija zajedno generišu više od polovine švajcarskih prihoda od izvoza. Bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku u Švajcarskoj je jedan od najvećih u svetu, pri čemu uslužni sektor generiše oko 70% BDP-a, a industrijski sektor oko 28% istog. Švajcarska u ponudi ima širok spektar proizvoda i usluga u oblasti finansija i osiguranja i poznata je kao jedan od ključnih svetskih finansijskih centara. Švajcarska industrija je fokusirana na visokokvalitetne, specijalizovane i inovativne proizvode i ima dugu tradiciju u izradi satova, hemijskoj i farmaceutskoj industriji, medicinskoj tehnologiji i poznatim mlečnim i čokoladnim proizvodima. Na primer, čuvena švajcarska čokolada Toblerone izum je Teodora Toblera iz 1908, a sir ementaler se smatra jednim od najkomplikovanijih za proizvodnju.

Švajcarska je danas jedna od vodećih svetskih nacija ne samo u inovacijama, već i u pogledu kvaliteta radnih mesta, obrazovanja, zdravstva i socijalne sigurnosti. Švajcarski zaspoleni su generalno izuzetno motivisani, vrlo pouzdani i posvećeni poslovima koje obavljaju. Sve su to razlozi zbog kojih Švajcarska obezbeđuje viskok životni standard, dobro očuvanu prirodnu sredinu i veliku raznolikost pejzaža – uključujući, između ostalog, švajcarske Alpe, Ženevsko jezero i planine Jura. Zahvaljujući raznolikom pejzažu i klimi, Švajcarska svojim posetiocima i stanovnicima stavlja na raspolaganje bavljenje brojnim sportovima. Kultura Švajcarske je kultura u kojoj se oseća uticaj susednih zemalja, uz ponudu koja se proteže od tradicionalnih događaja do najmodernijih izložbi i nastupa. Takođe, Švajcarska je rodno mesto vajara Alberta Đakometija i Žana Tenglija, kao i međunarodno priznatih arhitekata Le Korbizijea i Marija Bote. Konfederacija je, najzad, i ostavila trag u svetu industrijskog dizajna zahvaljujući ličnostima kao što je Karl Elsener, čovek koji stoji iza čuvenog švajcarskog vojnog noža Victorinox.

Izvor: https://www.s-ge.com/sites/default/files/EN_USA_Investorenhandbuch_121130.pdf

Izvor: https://www.sscc.rs/chamber-commerce/wp-content/uploads/2014/10/Handbook-for-Investors-2014.pdf