Srbija ima ogroman potencijal, posebno u drvnoj industriji u kojoj posluje i švajcarski Daccomet. Glavne prednosti srpskog tržišta su prvenstveno cena energije i sirovina, zatim blizina zapadno-evropskom tržištu, kao i relativno dobra infrastruktura, dok prostora za unapređenje poslovnog okruženja ima u promeni načina oporezivanja plata, primeni postojećih zakona i donošenju novih procedura.
Ovako Edin Dacić, vlasnik firme Daccomet AG i član Upravnog odbora Švajcarsko-srpske trgovinske komore (ŠSTK), ocenjuje poslovnu klimu i način na koji bi Srbija mogla da privuče više švajcarskih investitora.
Intervju sa Edinom Dacićem je prvi u nizu razgovora sa firmama-članicama Švajcarsko-srpske trgovinske komore, kojima ŠSTK i naš portal nameravaju da promovišu rad švajcarskih firmi u Srbiji i istaknu vrednosti i dobre poslovne prakse ove zemlje i ovih kompanija.
Naš sagovornik kaže da je ova poslovna asocijacija formirana kao rezultat rastućeg interesa švajcarske poslovne zajednice u Srbiji za jačanjem ekonomskih odnosa između dve zemlje.
– Kako bi olakšala poslovanje kompanija, ŠSTK promoviše i ohrabruje uspostavljanje i razvoj dijaloga, odnosno poslovno umrežavanje između svojih članova, zvaničnih predstavnika Švajcarske i Srbije, kao i šireg poslovnog sveta. Komora takođe teži da doprinese unapređenju domaćeg privrednog okruženja, a veoma su značajne i aktivnosti na promovisanju koncepta Swissness-a – švajcarskih vrednosti i znanja – objašnjava Edin Dacić.
eKapija: U kojim oblastima domaćeg privrednog okruženja vidite prostor za dalje unapređenje?
– Po meni najveći prostor za unapređenje leži u smanjenju postojeće razlike između bruto i neto plate. Poskupljenje rada putem nerealno visokih nameta dovodi do situacije u kojoj je rad za zaposlenog nedovoljno atraktivan zbog premale neto plate, a istovremeno ti isti nameti ohrabruju i podstiču stvaranje neformalnog rada i razvoj sive ekonomije. Prostor za unapređenje postoji takođe i u oblasti pojednostavljenja administrativnih procedura.
eKapija: Koje su to švajcarske vrednosti primenjive u Srbiji kako bi se unapredila privredna aktivnost?
– Pronaći svoje mesto na tržištu danas je veliki izazov i zahteva visoki kvalitet i pouzdanost u poslovanju, što su već tradicionalne odlike švajcarskih kompanija i njihovog načina poslovanja. Neophodna je i fokusiranost, transparentnost, fleksibilnost i spremnost na promene, a sve to se uklapa u sliku Švajcarske poznate po nacionalnim vrednostima kao što su tačnost, efikasnost, prvoklasne usluge i preciznost.
eKapija: U Švajcarsku ste se sa porodicom preselili još sa 5 godina, napustivši tadašnju Jugoslaviju. Krajem devedesetih vratili ste se poslom u bivšu SFRJ i fokusirali biznis aktivnosti na Balkan. Kako je tekao razvoj Vaše kompanije?
– Prvo je firma Daccomet AG, koju sam još kao student osnovao u Cirihu, kupila većinu akcija fabrike Standard u Prnjavoru, u Bosni i Hercegovini, a kasnije je Daccomet AG postala i većinski vlasnik firme Jasen Lukić u Srbiji i tako je nastala ćuprijska fabrika Standard Furniture Serbia. Ova fabrika za proizvodnju nameštaja je jedina fabrika iz Srbije koja isporučuje robu za poznati švedski brend IKEA.
U BiH, gde proizvodni program obuhvata furnirani nameštaj, kao i nameštaj od furnira sa masivnim elementima, imali smo 2000. godine oko 60 radnika, a danas zapošljavamo oko 400 ljudi. U Srbiji se program zasniva na proizvodima od masivnog drveta. Tu smo krenuli sa 20-30 radnika, dok ih danas imamo oko 200. Mi se takmičimo na globalnom tržištu i trenutno smo konkurentni, što nam omogućava da beležimo i dalji rast poslovanja, a dobra stvar je što naš razvoj tek počinje. Velike šanse za dalji razvoj su moguće naročito uz primenu automatizacije i informacionih tehnologija. Na nama je da to iskoristimo.
eKapija: Još 1999. godine uspostavili ste odličnu saradnju sa švedskom kompanijom IKEA?
– Imao sam sreću da u pravom periodu njihovi ljudi budu na terenu u Bosni i Hercegovini. Obilazili su nekadašnje dobavljače, tražili nove i tako je sve počelo. Mi smo 2000. godine finansirali i savetovali sedam IKEA dobavljača u BiH, ali se kasnije ispostavilo da menadžment nije mogao da prati zahteve brzog, ali kvalitetnog rasta zbog čega smo odustali od saradnje sa tim firmama.
Poslednja nada je bila kompanija Standard. IKEA nas je upoznala sa njima, a pravi razvoj u Prnjavoru je krenuo tek 2005. godine, posle privatizacije i završetka prve investicione faze, kao i angažmana savetnika kojeg nam je obezbedio Swisscontact. Slično se desilo i u Srbiji: IKEA nas je povezala sa firmom Jasen Lukić kako bismo iskoristili prednosti slobodne trgovine sa Rusijom. Kupili smo firmu, uložili novac i podigli proizvodnju.
eKapija: Kao švajcarski investitor imali ste mogućnost da koristite instrumente pomoći Švajcarske malim i srednjim preduzećima. Kako funkcionišu SECO Start-up fond i Swisscontact senior program?
– I u Srbiji, i u Bosni i Hercegovini, smo imali finansijsku podršku SECO Start-up fonda. To je razvojno-kreditni instrument koji je razvio SECO, Državni sekretarijat za ekonomske poslove Švajcarske, kojim se podržavaju projekti švajcarskih investitora koji žele da ulažu u zemljama u razvoju ili u tranziciji. Projekti moraju biti komercijalno održivi i ispunjavati utvrđene ekološke i društvene standarde. Krediti se odobravaju za startap poslovne projekte u vrednosti do 50% od troškova ulaganja, u maksimalnom iznosu do 500.000 švajcarskih franaka po projektu, sa rokom otplate do 5 godina. Uslov je da investitori moraju biti registrovani u Švajcarskoj.
Pored ovog instrumenta, koristili smo i pomoć Swisscontact Senior Expert programa, koji okuplja profesionalce sa bogatim iskustvom i specifičnim znanjem. Cilj organizacije je da podrži mala i srednja preduzeća i institucije u zemljama u razvoju i zemljama istočne Evrope. Ovi veoma iskusni eksperti, koji su se specijalizovali u raznim oblastima, donose u firme koje ih angažuju znanje i veštine koje mogu doprineti efikasnijem poslovanju, većoj konkurentnosti, poboljšanju uslova rada. Konsultanti iz ovog programa su nam značajno pomogli i u Bosni i u Srbiji.
eKapija: I prilikom obrazovanja menadžera ste primenili „švajcarski model“?
– Ulaganje u ljudske resurse je od izuzetnog značaja za razvoj kompanije. Poznato je da vrhunski obučeni ljudi najviše doprinose rastu poslovanja. U Bosni i Srbiji imamo izuzetne mlade ljude. Oni pripadaju digitalnoj generaciji i brzo uče, međutim kod njih se primećuje nedostatak odvažnosti i samopouzdanja u radu, kao i manjak poverenja prema poslodavcima, što je, rekao bih, sastavni deo tzv.’balkanskog mentalnog sklopa’. Upravo zbog toga smo odlučili da našim zaposlenima, kao znak ohrabrenja i podsticaja, pružimo šansu da se pokažu kao menadžeri i da preuzmu na sebe veći nivo poslovne odgovornosti. Radi ostvarivanja ovih ciljeva smo preduzeli neophodne korake kako bismo im pružili dodatno, kvalitetno obrazovanje.
U ovoj nameri, podršku nam je pružio Fakultet za arhitekturu, obradu drveta i građevinarstvo u sastavu Univerziteta u Bernu koji je kreirao „Leadership and Skills Development Training“. Prvi ciklus obuke ovog programa se, sa velikim uspehom, održava u Sarajevu i Švajcarskoj, i podržala ga je i finansirala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC). Naši zaposleni ovih dana upravo završavaju prvi ciklus obuke. Drugi ciklus obuke počinje u septembru ove godine, i on će pružiti novim „trainees“ jedinstvenu priliku da prođu kroz razvojno-edukativni program koji će biti održan u sledećim gradovima: Banja Luci, Mostaru i Biel-u u Švajcarskoj. Mi ćemo svakako poslati nekoliko naših zaposlenih kako iz Srbije, tako i iz Bosne i Hercegovine.
eKapija: Kao uspešan švajcarsko-srpski preduzetnik, šta biste poručili mladima koji tek kreću u samostalni biznis?
– Pored motivacije i želje za radom, neophodno je i neprekidno ulaganje u sebe, učenje i prikupljanje relevantnog iskustva. Preduzetnici koji su strastveni u svom poslu uvek imaju najveće šanse za uspeh, i upravo oni pokazuju veliku kreativnost, inovativnost i fokusiranost. Pored toga, neophodne su i istrajnost, upornost i odlučnost u radu, naročito u teškim poslovnim momentima. Uvek je najlakše predati se i odustati. Upravo zbog toga bih mladima poručio da pokušaju da nađu mentora koji bi mogao da im pomogne da se, uz korisne savete svojih mentora, brže razvijaju, kao i da se bolje upoznaju sa svim faktorima uspeha, ali i rizicima poslovanja. Takođe smatram da je sticanje relevantnog iskustva kroz rad u različitim firmama dobra prilika za otkrivanje načina na koji funkcionišu preduzeća, uključujući proizvodne postupke i procese, međuljudske odnose, poslovanje u skladu sa propisima, pravilima i zakonima, itd. Smatram da se na ovaj način mladi mogu motivisati da ostanu u zemlji, postanu svesni svih prednosti koje ‘digitalna era’ pruža za razvoj poslovanja i ohrabre da razvijaju svoj preduzetnički duh.